Drevna rimljanska dijeta sa malim unosom šećera za zdraviji život

Rak, dijabetes, ubrzano starenje. Iako je slatko za pojesti šećer nanosi kolateralnu štetu u našem telesnom sistemu. Studije su pokazale da šećer značajno doprinosi zubnom karijesu, što su potvrdili i novi arheološki dokazi iz rimskog carstva.

Šećer bi mogao biti jedini uzročnik karijesa

Reći ovako nešto je teška izjava ali to je ono sto su nam prošle godine pokazala istraživanja sa „University College London“ i „London School of Hygiene & Tropical Medicine“. Istraživači su uzeli javne zdravstvene podatke sa celog sveta i otkrili da što više populacija konzumira šećer povišen je i stepen karijesa.

„Podaci iz Japana su bili delom otkrovenje, kako njihova populacija nije imala pristup šećeru za vreme i neposredno nakon drugog svetskog rata.“ Rekao profesor Aubrey Sheiham, autor studije. „Otkrili smo da je u tom periodu pojava karijesa znacajno opala i ponovo porasla upotrebom šecera kasnijih godina.“

Studija je pokazala i da je samo 2% stanovnika Nigerije patilo od karijesa u vreme kada je nigerijska ishrana dozvoljavala samo oko 2 grama šećera dnevno.

Zubi drevnih rimljana bili su ekstremno zdravi

Prema izveštaju američkog univerziteta, naučnici koji su radili u Pompeii, Italija otkrili su da su zubi drevnih rimljana bili u dobrom stanju.

„Njihova ishrana sadržala je jako malo šećera i mnogo voća i povrća,“ rekla je stomatolog Elisa Vancore. Tim je sistematično skenirao ostatke 30 pompejaca uključujući muškarce, žene i decu zahvaćene lavom u trenutku smrti.

Šećer ne šteti samo vašim zubima

Kada konzumiramo veće doze šećera, zdravlje naših zuba je ugroženo. Istraživanje iz 2013. objavljeno u časopisu „Journal of American Heart Association“ pokazalo je da šećer može negativno uticati na pumpanje srca i na taj način povećava rizik od otkazivanja rada srčanog mišića.

Još jedno istraživanje iz 2013. je pokazalo da konzumiranje šećera može biti okidač za proizvodnju hormona želudca zvanog inhibitorni polipeptid. Hormon koji okida pankreas i povećava nivo insulina. Ovaj proces može odigrati ulogu u stvaranju raka.

Ishrana sa visokim sadržajem šećera doprinosi gojaznosti, šećernoj bolesti tipa 2 i raznim drugim oboljenjima. Nedavna otkrića o pompejcima i njihovom oralnom zdravlju je samo još jedan dokaz svemu što već znamo: šećer je loš po nas.

Za one koji se još uvek bore sa zavisnošću šećerom poruka je da prevazilaženjem ove zavisnosti može biti najteža i najbolja odluka koju ćete doneti za svoje blagostanje.