Med sadrži probiotik koji poboljšava imunitet

Med ima čitav spektar korisnih svojstava koja je nauka tek sad počela da otkriva. Sada je nauka otkrila da sirov med ima naročita svojstva da jača imuni sistem.

Prethodna istraživanja su pokazala da je svojstvo meda da stimuliše imuni sistem povezano sa činjenicom da cvetni nektar sadrži polifenole i druge fitohemikalije.

Sada, možemo da dodamo još jedan razlog zašto med stimuliše imuni sistem — probiotička bakterija endemska za pčele.

Razumevanje ovog probiotika otkriva dosta ključnih elemenata u vezi meda i pčela — odnosi se na varenje fruktoze i čak kolaps čitavih kolonija pčela.

Probiotik košnica

Probiotička bakterija je Lactobacillus kunkeei. Ova bakterija se u početku istraživala vezano za proizvodnju vina, zato što se često nalazila u vinu kada proces vrenja „stane“. Bakterija je povezivana sa kvarenjem u proizvodnji vina i soka od grožđa.

Ali Lactobacillus kunkeei je nedavno pronađena među pčelama, i pomoću novog metoda sekvenciranja koji je koristio univerzitet u Hirošimi saznali su da se ova probiotička bakterija nalazi ne samo u pčelama — već se nalazi u medu, polenu i mleču koji se proizvodi u košnici.

To znači da kada jedemo sirov med, unosimo i ovu bakteriju. Da li je dobra za nas?

Bakterija za jačanje imuniteta

Da bi videli efekte ove probiotičke bakterije, istraživači su prvo testirali dva niza Lactobacillus kunkeei bakterije u laboratoriji. Kada su ćelije bile izložene Lactobacillus kunkeei bakterijama koje su ubijene toplotom, reakcija ćelija je bila IgA, što znači da im je stimulisan imuni sistem.

Zatim su dali 1000 miligrama Lactobacillus kunkeei bakterije ubijene toplotom jedanaestorici odraslih osoba u toku meseca. Istraživači su otkrili da je Lactobacillus kunkeei povećala količinu i lučenje IgA u pljuvačci kod subjekata. To znači da je imuni sistem zaista bio veoma stimulisan.

Istraživači su potvrdili ovu tvrdnju.
„Ovo je prvi izveštaj o mikrobiološkoj analizi matičnog mleča i efikasnosti imunog sistema L. Kunkeei iz proizvoda pčela kod ljudi.“

Šta su toplotnom ubijene bakterije?
Sećate se da smo rekli da su bakterije iz meda koje su koristili u istraživanju ubijene toplotom? To znači da su zagrevane do tačke umiranja. U tom stanju, bakterije nisu više žive. Ne konzumiraju hranu (fermentiraju). Ne proizvode kiseline i antibiotičke supstance — kao što rade živi probiotici.

Ali kada se bakterija ubija toplotom, ne umire bez borbe. Proizvodi niz kiselina i antibiotičkih supstanci kojima pokušava da se zaštiti.
To je razlog zbog koga ove bakterije izazivaju odgovor imunog sistema.
Ali to takođe znači da će žive bakterije još bolje stimulisati imuni sistem. Ne samo jednom, već konstantno, koliko god da su bakterije žive.

Razlike prilikom korišćenja sirovog i rafinisanog meda

Ubijanje bakterija toplotom je ono što se radi pri proizvodnji rafinisanog meda. Med se greje i zatim filtrira. Proces zagrevanja omogućava da med lakše prolazi kroz filtere za uklanjanje određenih čestica.
Međutim, sirov med se ne greje niti filtrira. Možete lako razlikovati sirovi i rafinirani, tako što je rafinirani prozirniji a sirovi ima tamniju boju i ne možete videti kroz njega.
To znači da sirov med sadrži žive probiotičke bakterije.
Postojanje ovih probiotika može da objasni zašto sirov med ne samo da stimuliše imuni sistem već je i antibiotik. Zašto? Zato što probiotici luče različite prirodne supstance koje ubijaju bakterije koje pokušaju da preuzmu njihovu teritoriju.

Med dakle sadrži fitohemikalije iz cvetnog nektara koje stimulišu imuni sistem. To ne možemo poreći, pošto su druga istraživanja dokazala da med biljaka koje stimulišu imuni sistem (kao na primer cvetovi manuke) ima više antimikrobioloških svojstava od meda koji su pčele napravile od drugog vrsta cveća.

Probiotici od cveća

Med se čuva kao energetska rezerva za pčele zimi kada teoretski nema više cveća za ishranu pčela. Cvetovi, osim što daju polen i nektar — daju i bakterije važne za čuvanje i zaštitu meda.

Zdrava pčela proizvodi med mešanjem cvetnog nektara sa pljuvačkom i zatim ga kolektivno izbacuju iz usta i to ponavljaju od pčele do pčele. Ovaj proces spaja sladak ukus polena sa probiotskim bakterijama iz pčelinjeg digestivnog trakta, i tako ga čuvaju. Ova zaštita ne dolazi samo iz digestivnih sokova — dolazi i od probiotskih bakterija koje imaju pčele. Odakle im ove bakterije?

Nekoliko istraživanja koje su sproveli naučnici sa Južnoafričkog univerziteta iz Štelenboša su se bavili različitim vrstama bakterije L. Kunkeei, pronađenim u cvetovima, medu, i proizvodnji vina. Važan deo je da su uzorci iz cvetova bili sveži. L. Kunkeei bakterija ima simbiotsku vezu ne samo sa cvećem i ljudima, već i cvećem. Stoga nektar iz cveća snabdeva pčele ovim bakterijama.
Probiotske bakterije imaju više korisnih svojstava za domaćina. Pružaju direktne antibiotske funkcije, pomažu i jačaju imuni sistem i stvaraju enzime koje se koriste i pomažu metabolizam domaćina.

Tekuća istraživanja pčeinjih bakterija smatraju da L. kunkeei bakterija vrše probiotičku aktivnost u nektaru cveća. To znači da pčele ne samo da skupljaju polen i nektar već sakupljaju i ove korisne bakterije koje snabdevaju košnice svojim probiotskim uslugama.

Još jedna dimenzija nestajanja pčelinjih kolonija

Nakon pronalaženja čak 66 različitih vrsta L. kunkeei bakterije i sličnih vrsta u košnicama, naučnici sa univerziteta u Štelenbošu su sproveli istraživanje sa patogenom kojij preti mnogim košnicama širom sveta.

Ovaj infektivni patogen je Melissococcus plutonius, i on je uzrok bolesi zvane evropska pesta. On je takođe jedan od uzroka propadanja košnica i kolonija pčela.

Naučnici su saznali da L. Kunkeei uspešno uništava i samim tim deluje kao antibiotik protiv M. plutonius patogena.

Mehanizam kojim L. Kunkeei uništava ovaj patogen je stvaranje antibakterijskog peptida.

Iako L. Kunkeei nije jedina probiotska bakterija koju pčele koriste u svojim košnicama, istraživanje je pružilo novi pogeled na izumiranje pčela — nestajanje ovih bakterija koje pčele koriste za sprečavanje infekcija.

Da li je ovo zaista toliki skok u istraživanjima? Pesticidi i herbicidi imaju jedinstvenu sposobnost da ubijaju bakterije zajedno sa štetočinama — od kojih su mnoge mikroskopske. Ovo nespecifično uništavanje se može porediti sa delovanjem antibiotika na crevnu floru.

Prosleđivanje probiotika ljudima

Sakupljeni od strane pčela iz cvetnog nektara, probiotička svojstva L. Kunkeei bakterije se prosleđuju ljudima koji pametno i oprezno skupljaju med iz košnica i naravno, koriste ga sirovog.

Kao što i druge probiotske bakterije rade, ove bakterije proizvode mlečnu kiselinu i sirćetnu kiselinu — od kojih obe pomažu održavanju pH vrednosti naših creva. Ove kiseline stvaraju okruženje u kojima mnogi patogeni ne mogu da prežive.

Sirov med i šećer u krvi

Probiotici nam pomađu da svarimo i obradimo našu hranu — i L. Kunkeei takođe može da vrši ovu funkciju.

Naučnici sa univerziteta u Štelenbošu su saznali da se L. Kunkeei bakterija hrani kompleksom D-fruktozom — koja se nalazi u cvetnom nektaru i medu.

Ova činjenica otkriva mnogo kompleksnije mehanizme i koristi od korišćenja sirovog meda — i bar jedan razlog zašto je med jedan od najzdravijih vidova zaslađivača kada je nivo šećera u krvi u pitanju. Činjenica da se ove bakterije hrane fruktozom, znači da razgrađuju fruktozu koja je odgovorna — u svom najčistijem obliku — za povišenje šećera u krvi.

Druga istraživanja su pokazala da fruktoza iz svežeg voća dolazi sa kompleksnim vlaknima koja sprečavaju fruktozu da direktno uđe u krv. Ovaj proces je još sporiji usled probiotika u crevima koji se hrane fruktozom, i razbijaju ove polisaharidne lance na zdrave komponente kao što su mlečna i sirćetna kiselina.

Ali med ima još jedan nivo iznad ovog — naravno ako se konzumira sirov. Dolazi sa probioticima koji ne samo da smanjuju apsorpciju fruktoze iz meda, već i iz druge hrane koja sadrži fruktozu.

Ovo predstavlja i kariku koja nedostaje koja dokazuje da probiotički dodaci ishrani poboljšavaju reakciju organizma na fruktozu/glukozu.